Kada se pokrene priča o slobodnom vremenu, strastima i interesovanjima, većina stvari koje nam savremeno društvo nudi, pa i nameće, primarno se oslanja na vizuelne stimuluse. Živimo u eri ekrana, brze estetike i površnog skrolovanja, gde su izbori hobija gotovo uvek mapirani tako da favorizuju oči. Bilo da je reč o fotografiji, dizajnu, slikarstvu ili dinamičnim sportovima, sve je podređeno onome što vidimo.

Kao osobi koja je vid izgubila kasnije u životu, ta društvena dinamika mi je i više nego jasna. Daleko od toga da mi, sa oštećenjem vida, nemamo hobije ili mogućnosti za zabavu; filmovi sa audio deskripcijom, književnost, muzika i moderna tehnologija nam otvaraju mnoga vrata. Međutim, činjenica je da kada imaš vizuelnu barijeru, pronalazak hobija u kom možeš potpuno samostalno da se izraziš, istražuješ i gradiš sopstveni stil, često zahteva mnogo više truda, prilagođavanja i filtera. Izbor može delovati poprilično suženo.

Ovaj tekst pišem sa namerom da podelim svoje lično iskustvo sa jednom specifičnom, dubokom pasijom koja je vremenom prerasla u moj primarni hobi i svojevrsni stil života. Želim da ponudim opipljiv primer kako jedna aktivnost može biti neverovatno tiha, intimna i ekspresivna, a sa druge strane dinamična, kompleksna i beskrajno raznolika.

Za ljude koji vide, ovo je jedinstven uvid u to kako se estetika, harizma i lični stil mogu graditi potpuno nezavisno od odraza u ogledalu ili vizuelnih trendova. Za moju zajednicu, za ljude koji dele slične barijere sa oštećenjem vida, ovo je otvoren predlog i živi dokaz da možemo suvereno i sa punim pravom vladati prostorima u kojima nam ne trebaju nikakve aplikacije, posebna prilagođavanja ni asistencije da bismo u njima uživali stopostotno i ravnopravno.

U pitanju je svet umetnosti mirisa i parfimerstva.

Početak

Dugo je moj odnos prema svemu tome bio krajnje površan. Kao i većina ljudi pre nego što zagrebu ispod površine ove industrije, na polici bih imao svega jednu do tri bočice parfema. Koristio bih ih rutinski, uglavnom nakon tuširanja ili pre izlaska iz kuće, bez ikakvog dubljeg razmišljanja o tome šta se nalazi u toj tečnosti. Za mene je to bila prosta stvar lične higijene, obaveza da se miriše pristojno i ništa izvan tih bazičnih okvira.

Glavni preokret desio se potpuno prirodno i pragmatično, onog trenutka kada sam poželeo promenu. Tražio sam novi parfem, ali sam želeo nešto što ima karakter, trajnost i snagu. Kao i svi koji tek ulaze u ovu priču, tražio sam onaj “najbolji”, najjači miris koji će trajati satima, ostaviti jasan trag u prostoru i zbog kojeg ću biti primećen. Počeo sam da pretražujem internet, čitam recenzije, analiziram blogove i pratim top liste influensera. Zapisivao bih nazive onih kreacija koje su mi po opisima zvučale najprivlačnije, a onda bih odlazio u parfimerije da ih testiram i lično proverim kako se te reči prevode u stvarnost.

Međutim, negde u tom procesu istraživanja dogodila se ključna promena u mom razmišljanju. Shvatio sam da iza tog komada kozmetike stoji čitava jedna nevidljiva arhitektura i ogromna globalna zajednica. Ono što me je potpuno privuklo i trajno zadržalo u ovom hobiju jeste spoznaja da je izbor mirisa zapravo svesno biranje nevidljive garderobe. Parfem je fluidan identitet. To je svesna odluka o tome kakvu energiju emituješ tog dana, kakav stav zauzimaš prema svetu i kako želiš da te prostorija zapamti kada iz nje izađeš.

Takođe, važno je demistifikovati još jednu stvar: ovo je hobi koji u javnosti često važi za elitistički i ekstremno skup. Ipak, ako mu pristupite pametno, istraživački i sa stilom, kroz nabavku dekanta, uzoraka i fokusiranje na samu kompoziciju umesto na brending, on uopšte ne mora da opustoši budžet. Lepota je u tome što je pristupačan na mnogo nivoa, a zajednica koja okuplja zaljubljenike u mirise je ogromna, raznovrsna i neverovatno inkluzivna, pružajući prostor svakome ko želi da uči i istražuje.

Moć sinestezije

Budući da sam vid izgubio kasnije, moj mozak je zadržao izuzetno živu i jasnu vizuelnu memoriju. Svet mirisa je za mene pokrenuo fenomen sinestezije, neurološki fenomen gde moj um mirisne nadražaje automatski prevodi u kompleksne vizuelne scene, teksture i boje. Ja parfeme ne doživljavam kroz proste komercijalne i tehničke odrednice poput “svežeg”, “slatkog” ili “teškog”. Za mene je svaki kvalitetan parfem zapravo priča, režiran kadar u glavi.

Kada osetim određenu mračnu, kožnu, drvenastu ili smolastu kreaciju, preda mnom se ne otvara apstraktan oblak, već se momentalno iscrtava oštra, bioskopska scena visokog kontrasta. Jasno vidim čoveka u besprekorno ukrojenom crnom odelu koji stoji u senci bele limuzine. On vodi hladnokrvan, proračunat i dominantan pregovor, spreman da ponudi bilo koju sumu novca kako bi dobio tačno ono što želi. Miris mi u sekundi daje boju, atmosferu, psihologiju lika i narativ koji oči uopšte ne moraju da potvrde.

Ovakav specifičan doživljaj mi omogućava da duboko cenim trud, viziju i genijalnost samih parfimera. Fascinantno je kako umetnik uspeva da u staklenu bocu zaključa atmosferu mokre borove šume, miris hladne šišarke, oštrinu baruta ili suvu teksturu asfalta nakon letnje kiše, a da te sastojke zapravo nikada fizički ne upotrebi u laboratoriji. Razmislite o toj magiji: kada vam neko kaže da parfem miriše na sveže pečene bakine kolače, to zvuči toplo i prijatno, ali iza toga stoji vrhunska nauka i umetnost, neko je uspeo da rekreira čistu emociju i uspomenu iz detinjstva i pretoči je u tečnost, bez da je ikada prišao rerni. To je nivo kreativnosti koji zaslužuje duboko poštovanje, čak i kada parfimeri eksperimentišu sa notama koje nisu konvencionalno “prijatne”, već služe da prenesu koncept i priču.

Čak je i sama prezentacija parfema za mene izuzetno važan faktor. Iako mi izgled ne diktira kupovinu, taktilna strana bočice predstavlja poseban ritual. Za osobu koja ne vidi, dodir sa reljefima i oblicima koji prate temu mirisa, bilo da su u formi ljudskog torza, robota, futurističkog pištolja ili globusa, pruža neverovatno zanimljivo iskustvo pod prstima koje zaokružuje celokupnu umetničku zamisao iza tog parfema.

Šta reprezentuje ovaj hobi i miris?

Na kraju, za mene lično, ovaj hobi predstavlja savršen, harmoničan balans lične discipline i čistog hedonizma. Besprekorna lična higijena je temelj na kome bezuslovno insistiram u životu; to je najjednostavniji, najosnovniji, a ujedno i najmoćniji način da čovek pokaže elementarno poštovanje prema samom sebi, a zatim i prema ljudima u svom okruženju. To je baza koja privlači pažnju svojom urednošću, a parfem u toj postavci dolazi na samom kraju, kao kruna, lični potpis i svesna prezentacija sopstvenog karaktera i raspoloženja.

Pisanjem ovog teksta želeo sam da postignem dve stvari. Sa jedne strane, cilj mi je bio da senzibilizujem ljude koji vide, da im kroz svoj primer pokažem da naš svet nije prazan, siv i bezbojan samo zato što ga ne posmatramo očima. Mi imamo svoje boje, svoje slike i svoje hobije.

Sa druge strane, ovo je moja sugestija, promocija jednog inkluzivnog hobija, ljudima iz zajednice slepih i slabovidih koji možda još uvek traže onu svoju “specifičnu aktivnost”. Ako želite hobi koji od vas ne zahteva nikakve komplikovane prostorne adaptacije, skupe terene, timove ljudi ili posebna tehnološka pomagala, a zauzvrat vam nudi potpuni mir, nepresušnu kreativnost i apsolutnu slobodu ličnog izražavanja, svet mirisa vas čeka širom otvorenih vrata. On ne traži da gledate; traži samo da se usudite da osetite, da maštate i da pustite da vam svaka nova bočica ispriča svoju jedinstvenu priču.

A koji je vaš omiljeni parfem? Pišite nam u komentarima.