Proces apliciranja za posao iz ugla slepe osobe

Traženje posla danas je složen proces koji zahteva više od jednostavnog predstavljanja. Vremena kada je bilo dovoljno reći „Imate li posao za mene, ja sam knjigovođa“ odavno su iza nas. Danas se od kandidata očekuje ozbiljna i temeljna priprema, kako dosijea, tako i samog nastupa na razgovoru.

Kao osobe sa invaliditetom, suočavamo se sa dodatnim izazovima, pitanjima i neizvesnostima. Mnogi ljudi pristupaju ovom procesu površno, oslanjajući se na gotove šablone za CV ili povremenu pomoć veštačke inteligencije. Međutim, takav pristup često pravi razliku između prosečnog i ozbiljnog kandidata. Ako se prepoznajete u tome, nemate pojma koliko grešite. Ma koliko tolika pažnja usmerena ka CV-u delovala sumanuto ili preterano, verujte da je to jednostavno tako. Morate da iskoristite svaku veštinu i svako iskustvo kako biste privukli pažnju i makar za jedan promil povećali šansu da dođete do intervjua.

Govoreći iz iskustva u oblasti ljudskih resursa, posebno u regrutaciji, gde sam učestvovao u analizi dosijea, selekciji kandidata i vođenju intervjua, želim da podelim konkretne savete koji se odnose upravo na nas – slepe i slabovide osobe.

Adaptacija dosijea

Za one koji ne znaju, dosije su dokumenta koja šaljete kao prilog firmi u kojoj aplicirate za posao. Najčešće su to CV, motivaciono pismo, preporuke, diplome, ocene i slično.

Kako i kada reći poslodavcu da imate problem sa vidom?

Pitanje svih pitanja. Da vas ne bih zamarao, odgovor ću dati odmah, a zatim ga kratko objasniti. Odgovor je jednostavan: ne postoji pogrešno ili ispravno, odluka je isključivo na vama.

Budimo realni, skepticizam među ljudima je ogroman i uglavnom proizlazi iz neupućenosti. Ako ste iole učestvovali u društvenom životu kao slepa ili slabovida osoba, verovatno ste se u to i sami uverili. Zato je sasvim prirodno ako imate utisak da biste imali veće šanse ukoliko svoj invaliditet prećutite do samog intervjua.

Ukoliko ste slabovidi i vaš invaliditet nije lako uočljiv, ni u kom slučaju nemojte propustiti da ga pomenete na intervjuu. Intervju je poslednji pravi trenutak za to. Nakon toga ne bi bilo korektno da tražite prilagođavanja, jer poslodavcu niste dali priliku da se unapred upozna sa vašom situacijom.

Ukratko, ako smatrate da dobijate odbijenice isključivo zbog invaliditeta, možete to testirati tako što ćete aplicirati bez njegovog pominjanja.

Dolazimo do druge opcije, meni lično draže, ali ona sa sobom otvara dodatna pitanja.

„Ako rešim da spomenem svoj problem sa vidom, kada i na koji način to da uradim?“

Prvo mesto je vaš CV. U okviru veština možete navesti asistivne tehnologije koje koristite, uz kratko objašnjenje šta je čitač ekrana. Dobra prilika može biti i fotografija. Ako nosite sunčane naočare, to može biti lep uvod da to objasnite, bilo profesionalno ili kroz blagu šalu, na primer:

“Na fotografiji nosim sunčane naočare ne zato što želim da budem kul, već zbog…”

Iz ličnog iskustva mogu da kažem da se ljudi mnogo brže opuste kada vide da ste spremni da se našalite na svoj račun. To im daje signal da vam mogu prići opuštenije.

Drugo mesto je motivaciono pismo. Lično volim da na kraju napišem da za sva pitanja u vezi sa mojim oštećenjem vida mogu slobodno da mi se obrate i da ću rado pokušati da razjasnim sve nedoumice.

Kao dodatak, možete napraviti poseban dokument koji šaljete uz dosije, na primer pod nazivom „O meni“. Tu imate prostor da detaljnije objasnite svoj invaliditet: koliki je stepen oštećenja, kako je nastalo, kako koristite asistivne tehnologije, kako funkcionišete u svakodnevnom životu, kako se krećete, da li koristite beli štap i slično.

Ponavljam, izbor je na vama. Ne postoji ispravan ili pogrešan put. Lično volim da budem spreman na sve, bilo najbolje ili najgore. Važno mi je da imam iskrenu komunikaciju sa poslodavcem. Ako će neko odbiti moju kandidaturu isključivo zbog skepticizma prema mom problemu sa vidom, onda to nije mesto na kojem želim da radim.

Ovo nije tekst u kojem želim da ulazim u opšte savete za izradu dosijea, ali jednu stvar moram posebno da naglasim: vaš dosije ne sme sadržati ni jednu jedinu gramatičku ili pravopisnu grešku, naročito ako je posao vezan za administraciju. Takođe, obavezno uključite osobu koja vidi, kako biste bili sigurni da dokument i vizuelno izgleda uredno i profesionalno. U nastavku se fokusiramo isključivo na proces apliciranja iz ugla slepe osobe.

Poziv na intervju

Ušli ste u uži izbor i pozvani ste na razgovor. Sledeći izazov je dolazak na lokaciju.

Za razliku od većine kandidata, ovo je segment koji zahteva dodatnu pažnju. Nije neophodno da u ovoj fazi detaljno analizirate pristupačnost objekta, ali je ključno da obezbedite siguran i bezstresan dolazak.

Organizovanje pratnje je potpuno legitimna opcija. Poslodavca možete unapred obavestiti o tome, bez potrebe za dodatnim objašnjenjima. Pratilac vas dovodi do lokacije, ali ne učestvuje u samom razgovoru.

Ako se odlučite za samostalan dolazak, preporučujem vam da rutu prethodno prođete. Najvažnije je da izbegnete kašnjenje, jer ono ostavlja fatalno negativan utisak bez obzira na okolnosti.

Intervju

Došao je glavni momenat da zasijate. Smestili ste se, ponuđeni ste pićem i sada je vreme da se predstavite u najboljem svetlu.

Intervju ne treba da se vrti isključivo oko vašeg invaliditeta. Počinje kao i svaki drugi – predstavljanjem vašeg iskustva, znanja i veština. Kada dođe trenutak, objasnite nivo oštećenja i šta to konkretno znači za posao. Poenta je da pokažete da poslodavac zbog vas nema dodatne obaveze, već da uz određena pomagala dolazite do istog rezultata kao i svi drugi.

Obavezno ponesite laptop i telefon sa čitačem ekrana. Pripremite materijal koji je relevantan za posao za koji konkurišete i budite spremni da pokažete kako radite u praksi. Na primer, kako čitate i pišete mejlove, organizujete datoteke ili formatirate Word dokument. Dok demonstrirate, jasno objašnjavajte šta radite i koje komande koristite. Važno je da sagovornik razume proces, a ne samo rezultat.

Bez ustručavanja samoinicijativno izvadite uređaj i krenite sa demonstracijom, čak i ako poslodavac to nije zatražio. Verujte mi da će to ostaviti veoma jak utisak. Demonstriranjem rada na naš način, naš hendikep se pretvara u prednost. Svaki put kada sam otišao na intervju, dobio sam posao; trenutak kada „kupim“ poslodavca je upravo taj u kojem praktično pokažem na koji način koristim kompjuter. Iskoristite tu šansu, pričajte o različitim softverima koje koristite, razlikama između čitača ekrana, promenite jezike, ubrzajte ga, a zatim usporite kako bi oni imali priliku da čuju šta mi zapravo čujemo na nekoliko puta većoj brzini.

Budite spremni na razne vrste pitanja, pripremite se za brze i sigurne odgovore. Nemojte se smejati ukoliko se pojavi neko čudno. Na to smo i onako naviknuti. Ako se poslodavac obeshrabri vašim podsmehom prestaće da vam postavlja dalja pitanja oko kojih može biti nesiguran a zbog kojih možda nećete dobiti posao. Pokažite da vaš problem sa vidom nije tabu tema. Što ste otvoreniji to će se oni prirodnije ponašati sa vama i brže shvatiti da ste vi jedan kul lik.

Slobodno naglasite i neke osnovne stvari koje vam olakšavaju komunikaciju, kao što je da vam se ljudi obraćaju imenom ili da izbegavaju nejasna uputstva poput „tamo“ ili „ovde“.

Objasnite kako se snalazite u novom prostoru, kako dolazite na posao i šta vam je potrebno da biste se orijentisali u radnom okruženju.

Tema prilagođavanja radnog mesta će se gotovo sigurno otvoriti. Budite konkretni i jasni. U većini slučajeva radi se o minimalnim tehničkim prilagođavanjima koja firmi ne predstavljaju veliki trošak, a vama omogućavaju punu produktivnost.

Za kraj

Ceo proces može delovati komplikovano, ali uz dobru pripremu i jasan nastup, mnogo toga dolazi na svoje mesto. Najvažnije je da znate kako funkcionišete i da to umete da objasnite drugima.

Vaš cilj nije da vas neko zaposli uprkos problema sa vidom, već da razume da on ne sprečava kvalitetan rad. Kada to jasno prenesete, razgovor prestaje da bude prepreka i postaje vaša prilika. Na kraju krajeva, hteli mi to da prihvatimo ili ne, mi smo egzotični kandidati zbog našeg načina funkcionisanja, zbog toga privučemo pažnju i nemogući smo za zaboraviti. Možda se to ne dešava toliko često, ali sam duboko uveren da nam u slučaju intervjua to daje određenu prednost.